WebLatinica, također poznato kao "rimska abeceda", je najraširenije pismo u svijetu, službeno pismo bosanskog jezika kao i većine jezika Zapadne i Srednje Evrope, te područja Svijeta gdje su vladale evropske zemlje u 19. vijeku . Zastupljenost latinice u svijetu.

WebЛатиница. Латинската азбука, наричана още латиница, е най-широко използваната днес азбучна писменост в света. Тя възниква на основата на азбуката от Куме, западна разновидност на гръцката ...

WebGAJICA ili hrvatska latinica služeno se naziva "HRVATSKA ABECEDA" po početna četiri slova (a, be, ce, de). Abecede se razlikuje od jezika do jezika, zato govorimo o posebnoj abecedi hrvatskoga jezika koja sastoji se od ukupno 30 slova, a svako slovo označava jedan glas u hrvatskom jeziku koji se izgovara na sljedeći način navedenim ...

WebŽ је тридесето слово српске латинице. Осим у српском, слово постоји и у хрватском, бошњачком, словеначком, чешком (из кога је и преузето) и литванском језику. У српском језику спада у звучне ...

WebĆirilica je pismo koje se rabi u istočnoj Europi, te sjevernoj i središnjoj Aziji. Ćirilicu koriste sljedeći slavenski jezici (neki isključivo, a neki ravnopravno uz latinicu): . ruski; ukrajinski; bjeloruski; bugarski; makedonski; srpski, uz latinicu; crnogorski, uz latinicu; bošnjački, uz latinicu.; Ćirilicu rabe i mnogi neslavenski jezici na području bivšeg Sovjetskog Saveza ...

WebГајица је имала статус службеног писма у Краљевини Југославији, СФР Југославији, СР Југославији и Србији и Црној Гори, а званично писмо је била и у Републици Србији до усвајања устава из 2006 ...

WebSrpska ćirilica. Srpska ćirilica ( српска ћирилица) prilagodba je ćirilice za srpski jezik koju je 1818. uobličio srpski lingvist Vuk Karadžić. Predstavlja jedan od dva alfabeta koja se rabe za pisanje standardnog suvremenog srpskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika; drugi alfabet koji se rabi je gajica (Gajeva latinica).

WebVicipaedia. : De Latinitate. Ecce regula Vicipaediana consensu instituta, cui quemque oportet obtemperare atque oboedire. Quam si vis repudiare, noli textum mutare, nisi prius illic ceterorum assensum eris adeptus. M. Tullius Cicero, aureae Latinitatis scriptor.

WebВеб-сајт. www.kraljevo.org. Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 57.411 становника). Краљево се налази на трима рекама: Ибар ...

WebMatična ploča, poznata kao i osnovna ploča ( engleski motherboard, mainboard), središnji je dio sklopovlja u računalu. Na nju se ugrađuje (priključuje) sve sklopovlje u računalu, na primjer: grafička kartica, mrežna kartica, zvučna kartica, modem, tvrdi disk, RAM itd. preko rubnih spojnika. Uz razvoj tehnologije svrha matične ploče ...

WebNikola Tesla (Никола Тесла; 10. juli 1856 – 7. januar 1943) bio je srpski i američki izumitelj, inženjer elektrotehnike i mašinstva, fizičar i futurist srpskog porijekla, najpoznatiji po doprinosu u dizajnu savremenog sistema napajanja naizmjeničnom strujom (AC).. Tesla je dobio iskustvo u telefoniji i elektrotehnici prije selidbe u SAD 1884. godine da radi za …

WebAbecéda je pogosta vrsta sistema pisanja govora, v katerem vsak glas predstavlja svoj simbol (vendar nekateri simboli lahko predstavljajo več različnih glasov). Najbolj znana in največkrat uporabljena abeceda je latinica, katere različico uporabljamo tudi za zapis moderne slovenščine, njej najbolj sorodni sta cirilica in grška abeceda, vse so se razvile …