A fizika a természeti jelenségek széles körét magyarázza az elemi részecskéktől (mint például a kvarkok, leptonok és bozonok) a galaxisok legnagyobb szuperhalmazaiig.Ezért a fizikát nevezik néha az "alapvető tudománynak" is. A fizika a természetben előforduló jelenségeket megpróbálja a lehető legegyszerűbb modellbe foglalni.

Fizika ( grč. φύσις, phisis: priroda [1] [2] [3]) jeste fundamentalna prirodna nauka koja proučava osnovna ili suštinska svojstva prirodnih pojava i tela. [4] Fizičari proučavaju osnovna svojstva, strukturu i kretanje materije u prostoru i vremenu. [5] Fizičke teorije se najčešće izražavaju kao matematičke relacije.

Ona predstavlja teorijsku podlogu mnogih disciplina fizike i hemije kao što su fizika kondenzovane materije, atomska fizika, molekulska fizika, fizička hemija, kvantna hemija, fizika čestica i nuklearna fizika. Zajedno sa Opštom teorijom relativnosti Kvantna mehanika predstavlja jedan od stubova savremene fizike. Sadržaj 1 Uvod 2 Teorija 3 Primene

Ова општа дефиниција је део основних дефиниција савремене физике, и то у оном делу који треба да одговори на питање о узроку и пореклу природних феномена акције, дејства и силе. Сваки физички систем поседује енергију у извесној количини.

In classical physics, like Newtonian mechanics, rotations and reflections preserve scalars, while in relativity, Lorentz transformations or space-time translations preserve scalars. The term "scalar" has origin in the multiplication of vectors by a unitless scalar, which is a uniform scaling transformation .

Materija (fizika) Nėra aiškaus materijos apibrėžimo su kuriuo sutiktų visi fizikai. Erwin Schrödinger, 1953 m. [1] Elektronų interferencija. Matomas bangoms būdingas raštas. Įprastai dalelėmis laikomi, masę turintys elektronai šiame bandyme elgiasi kaip bangos. Materija – fizikoje vartojama, labai aiškaus apibrėžimo neturinti ...

Čas (značka t z angl. time, lat. tempus) je v súčasnosti definovaný ako jedna z niekoľkých fundamentálnych kvantít (kvantít, ktoré nemožno definovať pomocou iných kvantít, pretože v súčasnosti nepoznáme nič fundamentálnejšie). Preto, podobne ako v prípade iných fundamentálnych kvantít (ako priestor a hmota ), je čas definovaný meraním.

Astronomia, që nga etimologjia do të thotë " ligji i yjeve ", ( greq.: astro + nomos) është shkencë që përfshin vrojtimin dhe shpjegimin e dukurive që ndodhin jashtë Tokës dhe atmosferës së saj. Ajo studion prejardhjen, zhvillimin, vetitë fizike dhe kimike të të gjitha trupave jashtë tokësorë që mund të vrojtohen në qiell ...

Solarization refers to a phenomenon in physics where a material undergoes a temporary change in color after being subjected to high-energy electromagnetic radiation, such as ultraviolet light or X-rays. Clear glass and many plastics will turn amber, green or other colors when subjected to X-radiation, and glass may turn blue after long-term ...

Kvantinė mechanika (kartais vadinama kvantine fizika ) – fizikos teorija, atsiradusi XX a. pradžioje. Ši teorija aprašo mikrodaleles ( atomus, elektronus, protonus, neutrinus ir kt) ir jų sąveikas. Šios dalelės iš esmės skiriasi nuo klasikinės mechanikos aprašomų materialiųjų taškų. Todėl klasikinė fizika negalėjo ...

R 2 {\displaystyle R_ {2}\!} je polmer krivulje, ki predstavlja površino leče na tistem delu, ki je bolj oddaljen od vira svetlobe, d {\displaystyle d\!} debelina leče (razdalja med dvema točkama, kjer površina leče seka optično os ). n 1 {\displaystyle n_ {1}\!} lomni količnik sredstva, ki lečo obdaja (zrak ima lomni količnik.

Fizika matematike është disiplin shkencore e krijuar si pikë prerje e matematikës dhe fizikës. Një përcaktim tipik i kësaj dege jepet tek Gazeta e Fizikes Matematike: "aplikimi i matematikes tek problemet ne fizike si dhe në zhvillimin e metodave matematike të nevojshme për aplikimet dhe formulimin e teorive të fizikës."

Prenesi kot PDF Različica za tisk V drugih projektih Wikimedijina zbirka Jeziki V projektu Wikipedija so jezikovne povezave na vrhu strani ob naslovu članka. Pojdi na vrh. Vsebina prestavi v stransko letvico Uvod 1 Kinetična energija 2 Potencialna energija 3 Notranja energija 3.1 Prožnostna energija 3.2 Toplotna energija 3.3 Kemijska energija